Mislim da je ovde potpuno nepotrebno trositi previse reci. Dovoljno je pomenuti par imena koja stoje iza ovog misterioznog projekta i svakome ko je upucen u savremenu jazz scenu ce biti jasno da mesta za propuste nema. THE FREE ZEN SOCIETY su: Matthew Shipp (klavir...), William Parker (kontrabass), Zena Parkins (harfa). Da ne zaboravim i Peter Gordona (producent), koji stoji iza svega kao prvi covek etikete "THIRSTY EAR" i cuvene "The Blue Series", za koju su karakteristicne gotovo nespojive kombinacije muzicara, experimentisanje, tradicija i inovacija na jednom mestu, a sve to na kraju rezultira fenomenalnim "uvrnutim" izdanjima. Osnovni cilj je prilagodjavanje jazz-a savremenim shvatanjima, novim tendencijama u muzici i razbijanje predrasuda obicno prisutnih kod konzervativnijih slusalaca. Sve ovo vazi i za "The Free Zen Society", samo sto ovde imamo mirniji i atmosfericniji album. Shipp i Parker su, cini se, malo spustili loptu i pokazali svoju suptilniju i nezniju stranu, ali ne na ustrb kvaliteta, otvorenosti za novo, uz istovremeno postovanje tradicije koja ne mora da bude usko vezana samo za jazz, vec moze da ima veze i sa drugim muzickim pravcima i muzicarima koji nisu iz te price. Tako se u ovom slucaju namecu poredjenja i uticaji rane elektronske scene, sto moze biti samo prednost u rusenju barijera i zanrovskih odrednica kojima se cesto neopravdano robuje. Na kraju krajeva jazz se uvek predstavljao kao slobodna i otvorena muzika, a ta sloboda se nekada moze pokazivati i na nacin kako to rade ljudi okupljeni oko Thirsty Ear-a.
