*****Ned Rothenberg (bas klarinet, klarinet, alt saksofon), Stomu Takeishi (bas bez pragova), Tony Buck (bubnjevi), Dave Tronzo (gitara-2, 4, 5), Joe Williamson (akusticni bas-10)
Saksofonista i klarinetista Ned Rothenberg izdao je 2006. godine, za sopstvenu muzicku etiketu, fenomenalan album umerenog improvizovanog jazz-a minimalisticke estetike. Radi se o nenametljivom albumu gde trio, vodjen nepogresivim Rothenbergovim muzickim osecajem, isporucuje kompaktno delo vredno paznje i preporuke. Naravno, na albumu su vecinom u prvom planu njegova duvacka poigravanja, gde je na mene najaci utisak ostavio dubok i mracan zvuk bas klarineta i Rothenbergov specifican tretman tog instrumenta. Ostali instrumentalisti postepeno pletu mrezu oko njegovih, nekada improvizovanih, a nekada strogo struktuiranih, cesto isprekidanih i repetitivnih duvackih deonica. Tony Buck na bubnjevima, nepogresivo prati svaki Rothenbergov ton i replicira, ne toliko snaznim, ali vestim, ekonomicnim i efektnim udarcima. Stomy Takeishi na svom basu bez pragova, uz bubnjara, cini da muzika dobije gotovo ritualni karakter. Gitarista Dave Tronzo, kao gost u tri numere, daje svoj skromni doprinos, nikada se u potpunosti ne prepustajuci soliranjima koja cesto mogu da uguse atmosferu i muziku predstave kao poligon za pokazivanje "gimnastike" i tehnickog umeca bez sustine. Ovde je to na srecu vesto izbegnuto.
Sto se tice muzicara i njihovih projekata, Tony Buck je itekako poznat kao neizostavni deo legendarnog trija "The Necks", kao i Stomu Takeishi kao clan mnogobrojnih jazz postava, ali me je Ned Rothenberg nekako mimoisao u muzickom istrazivanju. Zahvaljujuci ovom albumu, svakako cu obratiti paznju na njegovu diskografiju. Verovatno ce se tu naci jos nesto vredno slusanja.
