Najava : INGRID LUKAS - We Need to Repeat (Ronin Rhythm rec., 2009)

Ingrid Lukas je novo ime na savremenoj muzickoj sceni. Estonka je u pitanju, vokalistkinja i pijanistkinja. Svoj prvi album je izdala za "Ronin Rhythm records", etiketu Svajcarskog pijaniste Nik Bartsch-a. Katalog ove izdavacke kuce pored sest Bartsch-ovih albuma koji su reizdati 2006. godine (originalno izdati za Tonus-Music), krasi i debi album quarteta Sha's Banryu iz 2008. god. U svim slucajevima imamo vanserijsku muziku koju odlikuje sve ono sto sam naveo u naslovu bloga, tako da se iskreno nadam da Ingridino izdanje predstavlja jos jedan biser i pomak u za sada malom, ali strogo konceptualnom i profilisanom katalogu Ronin Rhythm records. Ovo neka bude samo kratka, vise informativna najava njenog debija, lisena iznosenja ostalih detalja, a utisci i kompletan prikaz albuma i ostalih muzicara koji su ucestvovali u radu mozda ce uslediti posle nabavke i preslusavanja albuma. Verovatno da sam malo fanovski nastrojen ali tamo gde Nik Bartsch umesa prste cisto sumnjam da ima bilo kakve greske.

Preporuka bez teksta : KANGDING RAY - Stabil (Raster-Noton, 2006) & Automne Fold (Raster-Noton, 2008)

*KANGDING RAY

Preporuka bez teksta : GIUSEPPE IELASI - Aix (12K, 2009)

*GIUSEPPE IELASI

Koncert : NIK BARTSCH'S RONIN 4. deo

Konacno, posle duzeg vremena, nasao sam kompletan koncert NIK BARTSCH'S RONIN kolektiva. Do jednog jedinog oficijalnog zivog audio izdanja je relativno lako doci, kao i do par neoficijalnih, ali kada je u pitanju video, osim nekoliko klipova sa you tube-a, za sada je gotovo nemoguce pronaci nesto sto traje duze od desetak minuta.
Ovde je u pitanju relativno skorasnji koncert sa "Garana jazz festivala". Koncert se sastoji od pet numera, odnosno pet klipova koji zajedno traju ukupno 60-ak minuta. Nisam uspeo da skinem pomenuti koncert zato sto mi jednostavno ne uspeva, ali to je u sustini nebitno zato sto je nastup dostupan za gledanje bez kocenja, usporavanja, seckanja slike ili kakvih drugih smetnji.
Mislim da je bilo kakav komentar ili opis suvisan. Ovde zvuk i slika govore sve za sebe!

*NIK BARTSCH'S RONIN_Live at Garana Jazz Festival, jul 2009. god.

Download : KLOTZSCH & KREY - Through All These Years Of Trying To Belong (12 rec., 2009)

12. records je jedna od mnogobrojnih net. etiketa koje nude muziku svojih izvodjaca za download koji je besplatan i legalan, iako to moze da zvuci besmisleno i nepotrebno danas kada se gotovo sva izdanja mogu skinuti preko interneta i pre nego sto se zvanicno pojave u prodaji. Radi se o malim etiketama sto kao ni predhodna konstatacija vezana za free download nikako ne znaci da je muzika nekvalitetna, neslusljiva ili jednom recju bezvredna. U ovom slucaju ispred sebe imamo odlicno ambient-jazz izdanje. Radi se o nenametljivom, "malom" i tihom albumu koji pleni svojom prividnom jednostavnoscu, bez bilo kakvih pretenzija da bude nesto sto ce, na primer, uci na personalnu listu "the best" izdanja za 2009. godinu i slicno, pa cak i kada je ambijentalna muzika u pitanju. Jednostavno, Klotzsch & Krey su napravili album koji moze uvek da se slusa bez bilo kakvog opterecenja ili naprezanja, ali opet ljudi u isto vreme stvaraju muziku koja je slojevita, sa puno zvucnih detalja (elektronskih i organskih), koji sa svakim novim slusanjem isplivavaju na povrsinu. Zbog toga sam i pomenuo tu prividnu jednostavnost njihove muzike. Da ja sada ne bih duzio, evo za sve zainteresovane stranice sa koje mozete skinuti album, detaljnije se upoznati sa profilom muzicara i sa jos"malih" albuma etikete 12. records.

*KLOTZSCH & KREY

Odstupanje od teme ~ Najava : JAGA JAZZIST - One-Armed Bandit (Ninja Tune, 2010)

JAGA JAZZIST je jedan od mojih omiljenijih bendova danasnjice. Ukratko: radi se o mnogoclanoj skupini koja dolazi sa severa Evrope (Norveska), sviraju prosto receno sve i svasta od instrumenata, nastupaju najvise "kuci", ali uspevaju da na svojim turnejama stignu i do dalekog Japana. Sviraju po klubovima, ali i na velikim festivalima dajuci siroj publici priliku da ih cuje i tako se upozna sa njihovom jedinstvenom muzikom. Albumi su im prava remek-dela, a koncerti ispunjeni energijom zive svirke deset ljudi, predstavljaju neponovljiv dozivljaj. Grubo receno, njihova muzika je spoj najrazlicitijih zanrova gde se ravnopravno mesaju jazz, post-rock i elektro zvuk uz inovativnu produkciju. Definisu je kao "post-jazz" iako je dosta nezahvalno ovakav bend trpati u odredjene kategorije i sablone. Imalo bi tu jos mnogo da se pise, analizira, tumaci i kada su albumi u pitanju, a i muzicari ponaosob, posto gotovo svi imaju zapazene solo karijere. O tome mozda nekom drugom prlikom...
Najveci povod za pisanje o njima je najava dugoocekivanog albuma, sada vec poznatog imena "One-Armed Bandit" koji je po prvim najavama trebao da se pojavi do kraja ove godine. Ipak, kako stoji na njihovom sajtu, mozemo ga ocekivati 25. januara sledece godine, sto i nije tako daleko. Jos da kazem da ce biti izdat za cuvenu "Ninja Tune" etiketu i da je produciran od strane John McEntire-a (clan sada vec legendarnog post-rock benda "Tortoise"). Kao ilustracija i najava albuma neka posluzi ovaj zanimljiv video klip sa njihove poslednje turneje po dalekom Japanu od novembra meseca ove godine uz muzicku pozadinu prvog singla "One-Armed Bandit" *****.
Spoj severnjaka i dalekog istoka u najboljem smislu. Jos samo da ih cujemo uzivo kod nas iako sam po tom pitanju pesimista :(.
Da napomenem da ovim postom izlazim iz glavne teme i estetike kojom se bavi blog, ali ne znaci da to necu i kasnije ciniti, pogotovu ako se bude radilo o ultra kvalitetnom, zanimljivom, inovativnom, energicnom i modernom (u najpozitivnijem smislu te reci) bendu kakvi su i JAGA JAZZIST.

*JAGA JAZZIST_Japan Tour 2009.
dodatak *JAGA JAZZIST - Oslo Skyline*****

Najava koncerta : ERIK TRUFFAZ & DVOJAC BEZ KORMILARA

14. XII 2009. - BEOGRAD, DOM OMLADINE - "FRENCH CONNECTION" - sa pocetkom u 21.h
Francuski trubac Erik Truffaz po treci put u Beogradu!!! Ovoga puta nastup sa "Dvojcem bez kormilara" uz video dodatak Godarovog filma "Do poslednjeg daha".
Ocekujem zanimljiv koncert!

Najava : ZELIENOPLE - Give It Up (Type, 2009)

*ZELIENOPLE - All I Want Is Calm

Video klip : ZIMOUN - Sound Sculpture & Installations_Compilation Video

leerraum [ ]

*ZIMOUN - Sound Sculpture & Installations

Najava : SPLASHGIRL : Arbor (Hubro, 2009)

*SPLASHGIRL = Minimalism+Acoustic+Chamber Jazz...

Preporuka : SOLO ANDATA - Solo Andata (12K, 2009)

Australijski ambijentalni duo SOLO ANDATA izdao je posle trogodisnje pauze svoj drugi po redu album za poznatu i priznatu izdavacku kucu 12K records i tako se prikljucio mnogobrojnoj porodici zvucnih eksperimentatora u muzickoj viziji koju prezentuju na ovoj etiketi.
Ono sto se moze primetiti je nesto ambijentalniji i dronicniji zvuk. I dalje ispred sebe imamo elektroakusticno izdanje u kome se zvuci konvencionalnih instrumenata kao sto su celo, akusticna gitara i klavir provlace kroz etericne ambijentalne pasaze, u kombinaciji sa zvucima prirodnog okruzenja i najrazlicitijim mikroskopskim sumovima. Zvuk koji "tece" na momente dostize nivo buke. Da ne bude greske, bucniji delovi su retki i sama buka nikada nije ni priblizno na granici slusljivosti. Znaci, nemamo buku radi buke i stvaranje muzike koja prelazi granicu dobrog ukusa. 'Jazzy' momenti koji su krasili ranije izdanje su izbegnuti i nekako se cini da je zvuk "procisceniji".
Iako je u pitanju ambijentala u sirem smislu te reci, ne mozemo govoriti o nekoj "pozadinskoj muzici" ili kako to obicno u negativnom kontekstu predstavljaju, "muzici za liftove". Daleko od toga da se radi i o instant muzici koja je sadrzaj kojekakvih 'chill-out' kompilacija. O svakom detalju, svakom sumu i zvuku vodilo se racuna.
Moram da priznam da je ovo samo pokusaj da se sto krace opise album koji je pred nama, ali da je u sustini to dosta tesko i moze zvucati suvoparno i nedoreceno. Dozivljaj je ipak subjektivan. Da bi bio potpun potrebno je samo malo vise paznje, bas zbog gomile zvucnih detalja koji se sa svakim novim slusanjem postepeno otkrivaju.

*SOLO ANDATA - Look For Me Here

Preporuka bez teksta : ZIMOUN feat. MIK KEUSEN - Prepared I (Leerraum [ ], 2007)

*LEERRAUM [ ]

Preporuka : ERIK TRUFFAZ & MURCOF - Mexico [Rendez-Vous_cd 3] (Blue Note, 2008)

Truba +Elektronika, Dzez+Elektro, Francuska+Meksiko... Na prvi pogled nekako nespojivo i nekada nespojivo. Danas, kada vise nema pravila, kada su dozvoljena ovakva mesanja stilova, zanrova, senzibiliteta, kao i tradicionalnog i modernog, dobijamo avanturisticka izdanja kakvo je i ovo. Da se razumemo, uvek postoji opasnost da krajnji rezultat mesanja "kuhinja" bude buckuris koji smrdi i preti da se brzo pokvari, ali kod ovog kratkog (3 numere) albumcica ili preciznije treceg dela Truffazove trilogije "Randez-Vous" to nije tako.
Ovde imamo saradnju dva muzicara iz potpuno razlicitih muzickih svetova, ali i prostorno udaljenih mesta. Truffaz je, kao sto moze da se pretpostavi, Francuz, a Murcof je umetnicko ime elektronskog muzicara Fernanda Corone koji nam dolazi iz dalekog Meksika. Obojicu sam imao srece da slusam uzivo u Beogradu u razmaku od otprilike dve godine. Murcofa na festivalu "cutting-edge" muzike "DIS-PATCH", negde oktobra meseca 2005 god., a Truffaza sa svojim kvartetom februara 2007. god. u prelepoj i preudobnoj sali "Madlenianum" u Zemunu. Usput da pomenem da su oba koncerta ostavila veoma jak utisak na mene i to svaki na svoj nacin.
Ovde imamo nesto sto u svom pristupu na prvi pogled i nije toliko originalno. Na primer, slicno poimanje dzeza u smislu mesanja organskog (trube) i elektronskog ima i *Nils Petter Molvaer, Arve Henriksen i da ne nabrajam dalje. Ipak, Murcof i Truffaz su dva muzicara koji spajaju svoje stilove na jedinstven nacin ciji je krajnji rezultat malo drugaciji nego sto je slucaj kod napred pomenutih. Rekao bih da Murcof u svetu elektronske muzike pokazuje vecu originalnost i njemu svojstven mracan stil elektronike u kombinaciji sa modernom klasicnom muzikom. Za razliku od njega, u svetu dzeza, Truffazu mnogi zameraju da isuvise stilom podseca na muzickog genija MILESA DAVISA (cudna mi cuda!!!). Ja bih rekao da slicnosti ima, ali da se ne radi bas o pukom kopiranju. U svakom slucaju da ne cepidlacimo, na ovom izdanju obojica su izvukla maksimum iz sebe u zelji da naprave nesto sto ce uciniti da ih ljudi prepoznaju pojedinacno i stilski, a opet u isto vreme da zajedno zvuce dovoljno, ajde da ne kazem originalno, ali zanimljivo i "pikantno". Kao rezultat imamo elegantno, duboko, mracno, sporo, na momente setno izdanje, savrseno ukomponovano, sa obiljem detalja koji sa svakim novim preslusavanjem jos vise dolaze do izrazaja. Ceo disk traje nepuna 28 min. sto je sasvim dovoljno, a nije ga problem ni dva puta preslusati zaredom. Kada jos dodamo prelep omot, dobijemo delo kome se vredi iznova vracati.
Kao okvirna ilustracija svega napisanog moze delimicno posluziti snimak nastupa Truffaza, Murcofa i jos jednog odlicnog indijskog muzicara na perkusijama Talvina Singha na Montreaux Jazz Festivalu 2006 god. Da li treba veci dokaz da muzika u svakom smislu vise nema ama bas nikakvih granica?!

*MURCOF, TRUFFAZ, SINGH @ MONTREUX 1
*MURCOF, TRUFFAZ, SINGH @ MONTREUX 2

Preporuka bez teksta : ARVE HENRIKSEN - Cartography (ECM, 2008)

*ARVE HENRIKSEN - Recording Angel
*ARVE HENRIKSEN - Sorrow and its Opposite

Preporuka : ANIA LOSINGER - New Ballet For Xala (Tonus-Music, 2004)

Do ovog izdanja sam dosao pet godina od njegovog pojavljivanja, ali je vredelo traziti i cekati. Uostalom, bilo sta iz kataloga Tonus-Music etikete je tesko pronaci. U medjuvremenu se pojavio jos jedan album kao rezultat kolaboracije Losinger/Matthias Esser (The 5 Elements), i izdat je ove godine za istu etiketu. Verovatno ce i on naci mesto na ovom blogu, ali se nadam da to nece biti neke 2014, 2015. godine:).

A sada nesto o albumu New Ballet For Xala:

Mislim da je dovoljno reci da je muziku komponovao Don Li, multiinstrumentalista vec pomenut u jednom od predhodnih postova i da je album izdat za etiketu koja neguje redukcionisticku i repetitivnu muziku. Pokret i muzika su sjedinjeni u jedno, moglo bi se reci bukvalno. Okosnicu albuma cini zvuk podnog ksilofona koji se "svira" igranjem, uz dodatak elektronike i ucesce Tonus string quarteta. Sam pristup muzici, igri i pokretu na ovaj nacin je vrlo uzbudljiv, dinamican i pruza mogucnosti za buducu nadogradnju. Album ce mozda nekome biti monoton za slusanje bez slike. Za pun dozivljaj ipak postoji DVD izdanje, a mi se mozemo zadovoljiti sa par video klipova koji ilustruju o cemu je ovde rec i kakav je "instrument" u pitanju. Po prvi put na blogu preporucujem nesto sto ne mora da se svidi samo muzickim sladokuscima, nego i ostalima koji preferiraju pokret i igru.

*ANIA LOSINGER - New ballet For Xala 1
*ANIA LOSINGER - New Ballet For Xala 2
*ANIA LOSINGER - Xala (instrument)

Preporuka bez teksta : ALVA NOTO & RYUICHI SAKAMOTO (Raster-Noton, 2002-2008)

*ALVA NOTO & RYUICHI SAKAMOTO

Preporuka : PORTICO QUARTET - Black & White Sessions (Real World, 2009)

Kao dodatak predhodnom postu, jos jedna preporuka i vise nego odlicnog live nastupa PORTICO QUARTET-a sa vecinom numera kojih nema na spisku njihova dva oficijalna albuma. Pet zvezdica!!!!!

*PORTICO QUARTET - Speak to the B&W Music Club
*PORTICO QUARTET - B&W

Preporuka : PORTICO QUARTET : Isla (Real World, 2009)

Jedno veliko i pozitivno iznenadjenje za kraj ove godine je novi, drugi po redu, album PORTICO QUARTETA. U pitanju je mladi sastav koji odudara od standardnih dzez klisea, zahvaljujuci svom, bukvalno receno, izgledu, ali i pojedinostima vezanim za predhodno, ali i ovo izdanje. Sve to je manje vazno od muzike koju stvaraju, ali se ipak moze pomenuti, vise kao kao kuriozitet.
Tako je njihov prvenac "Knee-Deep In The North Sea" svojevremeno bio nominovan za prestiznu "Mercury" nagradu u konkurenciji pojedinih hip-hop i indi bendova, sto je bar za mene predstavljalo iznenadjenje, zato sto imam utisak da momci nemaju takvih pretenzija.
Takodje, ono sto bode oci, posto je ipak dzez u najsirem smislu te reci u pitanju, su pojedinosti vezane za poslednji album "Isla". Tako imamo situaciju da je sam meterijal sniman u poznatom "Abey Road" studiju, a produciran od srane producenta Jochna Leckiea, koji je u svojoj bogatoj karijeri saradjivao sa Radiohead, The Stone Roses itd. Jos kada na sve to dodamo da je aktuelno izdanje snimljeno za etiketu Pettera Gabriela, pomisli se da je u pitanju jos jedan ishajpovani indi bend u moru najrazlicitijih koji vedre i oblace muzickim kanalima. Na svu srecu nije tako!
Momci su mladi i pored ovih  vise-manje nebitnih pojedinosti koje vas odvlace na drugu stranu i stvaraju odredjene predrasude i nedoumice, oni stvaraju vrlo zrelu i kvalitetnu muziku olicenu u savremenom dzezu u osnovi. Poslednji album se pokazao kao jos zreliji projekat i za razliku od predhodnog ima blagog upliva elektronike, koja je savrseno uklopljena u muzicku paletu stvorenu spojem bubnjeva i perkusija, kontrabasa, saksa i "hang" bubnjeva, kao glavnog obelezje benda i njihovog zastitnog znaka. Ovo je, ako tako moze da se kaze, mracnije izdanje u odnosu na predhodno, dosta repetitivnije, sa velikim uticajima muzike maga minimalizma STEVEA REICHA. To se najvise moze osetiti u njihovoj perfektno odradjenoj numeri "Line". Ni ostatak albuma ne zaostaje u svom kvalitetu i blagoj inovativnosti. Po meni je ovde majstorski izbegnut simptom "drugog" albuma i otvoren put za jos bolja izdanja u buducnosti. U svakom slucaju ispred vas je kvalitetan, moderan i nepretenciozan komad muzike, koja je u isto vreme zanimljiva, izazovna i prijatna za slusanje. Mozda ovaj put "Isla" nece biti nominovana za "prestiznu" "Mercury" nagradu, ali to je najmanje bitno u celoj prici. Album ce se jos dugo gustirati uz zelju da ove momke cujemo jednoga dana i uzivo.

*PORTICO QUARTET - Line 

Preporuka bez teksta : SO PERCUSSION - Drumming [Steve Reich] (Cantaloupe, 2005) & Amid The Noise (Cantaloupe, 2006)

*SO PERCUSSION

Video klip : Peter Aidu - Unique Performance Of Steve Reich - 1 musician on 2 pianos

*STEVE REICH

Preporuka bez teksta : JOHN HOLLENBECK - Rainbow Jimmies (GPE, 2009)