*****- Bill Dixon [truba], Aaron Siegel [perkusije] & Ben Hall [perkusije] -
Osamdesetpetogodisnjak koji je i dalje spreman na saradnje koje rezultiraju nepredvidivom muzikom, uvek u misiji pronalazenja originalnog, neponovljivog i uzbudljivog zvuka, pravo je cudo po svim mogucim kriterijumima. Bill Dixon i u svojim poznim godinama, uspeva da privuce paznju auditorijuma koji traga za avanturom. Ovaj vanvremenski umetnik u mladim snagama pronalazi i crpi inspiraciju i snagu. Ovde se ne bih osvrtao na njegov istorijat, zato sto bi to bio Sizifov posao i verovatno bi oduzio tekst u nedogled. Moram da priznam da nisam ni neko ko bi kompetentno mogao da pise o tome. Sa uzivanjem slusam nekolicinu njegovih, posebno svezijih izdanja, kao na primer proslogodisnje 'Tapestries From Small Orchestra'. Kao kruna druzenja sa muzikom majstora je i ovaj album uradjen uz pomoc dvojice perkusionista koji se izdvajaju nekonvencionalnim tretmanom svojih instrumenata. Odmah da se ogradim da ovo definitivno nije CD za one koji preferiraju dzez ispunjen trubackim soliranjima i raskosnim perkusionistickim bravurama. Muzika je atmosfericna, ali ne i bespotrebno kitnjasta. Zvuk je generalno gledano sveden, ogoljen, redukcionisticki "konkretan". Nema ulepsavanja i pretrpavanja zvucnim slojevima koji sustinski nemaju nikakvu svrhu. Nema ni pretenzija da se zadivi publika zanatskim umecem muziciranja bez sustine. Pauze i tisina, bas kao i odmereni zvucni odbljesci imaju pun smisao i mesto u "trodimenzionalnoj" muzici koju nam Dixon i kolege predstavljaju na duplom CD-u. Omot albuma na najbolji nacin docarava estetiku i stil ovog izdanja.
Da zakljucim - Dixon po ko zna koji put do sada pokazuje da nema potrebu da se razmece tehnickim znanjem i bilo kome dokazuje sopstvenu virtuoznost. Za njega i istomisljenike najbitniji je krajnji proizvod, a to je muzika sa sustinom i duhom. U mladjim saradnicima je kao i uvek nasao pravu podrsku.
BILL DIXON
ОдговориИзбриши1925-2010
R.I.P.