Najava : JONAS REINHARDT - Powers Of Audition (Kranky, 2010)

Jonas Reinhardt feat. Phil Manley, Diego Gonzalez, Damon Palermo, Matt Waters & Kurt Schlegel

Za 5. mart najavljen je izlazak drugog albuma Jonas Reinhardta za cikasku etiketu "Kranky". Muzicar iz San Franciska neguje ogoljeni "old-school" elektro zvuk, odsviran na analognim elektronskim instrumentima, pracen motoricnim ritmovima karakteristicnim za kraut-rok. To ce verovatno biti osnova i na ovom albumu, ali se moze ocekivati odsupanje i izvesna muzicka nadogradnja, ako se uzme u obzir da ovoga puta ima pomoc u vidu basiste, bubnjara, gitariste, kao i par vokalnih numera.

Nesto vise o predhodnom albumu mozete procitati ovde.

Preporuka : TERJE ISUNGSET - Winter Songs (All Ice, 2010)

Nordijski folk iskazan kroz prelepi zenski vokal. Glacijalna mirnoca iskazana kroz zvuke ledenih instrumenata u bukvalnom smislu te reci. Sve zajedno u stilu krajnjeg minimalizma, docarava nam cistotu i lepotu zime, tamo gde ona nikada ne prestaje. Norveski perkusionista i eksperimentator na svom poslednjem albumu ne odmice dalje od koncepta koji je sam definisao i koji eksploatise vec neko vreme. I pored toga ovo izdanje zasluzuje paznju. Mozda vise kao podsetnik kako se na krajnje jednostavan, ali efektan nacin, moze docarati sva lepota prirode, makar ona bila surova i nepristupacna za vecinu smrtnika. Ne odstupajuci od prvobitne osnove, Terje Isungset nudi muziku sopstvenog okruzenja, jos jednom nas teleportujuci u ledene predele koje verovatno nikada necemo videti uzivo. Sva teoretisanja o ponavljanju i samoreciklazi prestaju pred lepotom ovakve muzike.
Ko je malo vise zainteresovan za njegove punokrvne sviracke jazz izlete, moze probati da pronadje snimke studijskih ili zivih nastupa sa raznih festivala, gde Terje uz kolege iskazuje nesto drugaciju stranu svoje muzicke licnosti.

*ICE MUSIC
*TERJE ISUNGSET
(sajtovi sa veoma zanimljivim fotkama, video klipovima...)

Preporuka : Koncert ~ ALVA NOTO + RYUICHI SAKAMOTO with ENSEMBLE MODERN - UTP_ (Raster Noton, 2008)

*****
*****

U jednom od ranijih postova preporucio sam bez ikakvog obrazlaganja nekoliko zajednickih radova nemackog majstora elektronskog minimalizma Alva Noto-a i legendarnog japanskog zvucnog eksperimentatora i inovatora Ryuichi Sakamoto-a. To je kombinacija koja mi neverovatno prija za slusanje, najvise zahvaljujuci jednostavnosti, odmerenosti i "cistototi" zvuka koji dominira na sva tri, odnosno cetiri CD-a (ako se uzme u obzir i ziva verzija CD-a "Insen"). To su oni retki muzicki radovi kojima nista ne treba oduzeti, niti dodati.
E sada, konacno, uz veliku muku, dosao sam do oficijalnog DVD-a (tj, DVD-a kompresovanog u DVX format, sa prihvatljivim kvalitetom slike i zvuka) njihovog koncerta koji su odrzali uz ucesce jednog nemackog, ansambla, ne bas toliko originalnog naziva ("Ensemble Modern"), sto nikako ne treba da odbije ili stvori predrasude. Koncert je odrzan 2007. godine, na 400. rodjendan grada Manheima. U ovom slucaju spajanje modernog i tradicionalnog, starog i novog, akusticnog i elektronskog, tj. klasicnog i elektronskog, kao i zvucnog i vizuelnog (neverovatno sinhronizovane hipnoticke video projekcije), podignuto je na najvisi moguci nivo. Rezultati su po meni prevazisli ocekivanja, a ukupan utisak je da ovde imamo, predstavljeno u praksi, vrhunsko delo savremene muzike. Ovakav pristup moze se posmatrati kao pokusaj da se izbrisu sve granice, zanrovske i stilske barijere ili sta god. Pokusaj da se muzika prilagodi savremenim strujanjima, novom vremenu i novim konzumentima. Stvarno bi bilo steta da ovako nesto nije zabelezeno i izdato kao zvanicno DVD izdanje. Koncert svakako vredi odgledati i odslusati uz punu paznju. Ako nista drugo, treba ovim ljudima odati priznanje na hrabrosti da se na ovakav nacin izraze, bivajuci svesni da ce biti izlozeni kritikama konzervativnijih ljubitelja klasicne muzike.

*ALVA NOTO + RYUICHI SAKAMOTO with ENSEMBLE MODERN - UTP_

Preporuka : MURCOF - Remembranza (Leaf Label, 2005)

[Nazalost jedina privatna fotka koja je nekim cudom ostala u zivotu - Dis-Patch 04, 08. oktobar 2005. god, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beograd - neposredno pred pocetak koncerata]
Zivi nastupi:
Stephan Mathieu, Si-Cut. DB, Octex i MURCOF po drugi put medju nama i premijerna promocija tada jos neobjavljenog albuma "Remembranza"

Posle duzeg vremena, danas sam preslusao i podsetio se ovog brilijantnog albuma meksickog elektronskog umetnika i producenta Fernanda Corone, poznatijeg kao "Murcof", koga smo imali prilike i srece dva puta da slusamo uzivo u Beogradu. Sto se mene tice "Remembranza" vec moze da se proglasi pravim klasikom i sigurno njegovim najsuperiornijim izdanjem koje je ugledalo svetlost dana. Muzika na ovom majstorski produciranom albumu mracne atmosfere, savrsena je simbioza minimalne elektronike, pulsirajucih "glitch" ritmova i moderne klasike. Mnogi su pokusavali slicnim pristupom da dizajniraju zvuk koji bi zavredjivao paznju, ali je rezultat ostajao polovican ili ga nije ni bilo.
Puna preporuka od mene, iako sumnjam da postoji neko ko se zanima za savremenu elektronsku scenu, a da u svojoj kolekciji nema ovo pravo remek delo.

*MURCOF - Rostro [Remembranza]

Najava : VERTEX - Shapes & Phases (Sofa, 2010)

Vertex je duo koji cine: Petter Vågan (akusticna gitara i elektronika) i Tor Haugerud (perkusije, signalni generator i zvuci okruzenja). Za 01. mart 2010. god. najavljen je izlazak njihovog debi albuma "Shapes & Phases", opisan kao mesavina elektroakusticnih improvizacija, elektronskih dronova, folka, uz veliki uticaj minimalizma. Postoji informacija da im je miks radio poznati elektroakusticni eksperimentator i producent Giuseppe Ielasi (12K rec.). Album ce biti objavljen za etiketu "Sofa Music", za koju sam se zainteresovao odslusavsi i vise nego odlican album projekta 'Mural', takodje izdat ove godine. To me je nateralo da pokusam da dodjem do jos nekih radova iz kataloga ove etikete, ali i da najavim izlazak najnovijeg izdanja koje moze biti pun pogodak i sa upola kvaliteta, originalnosti i inventivnosti karakteristicnih za gore pomenuti album.

Preporuka - DANS LES ARBRES - Dans Les Arbres (ECM, 2008)

*****

- Xavier Charles [Fr.] (klarinet, harmonika), Ivar Grydeland [Nor.] (akusticna gitara & bendzo sa dodacima, "sruti box"), Christian Wallumrød [Nor.] (preparirani klavir, harmonijum) i Ingar Zach [Nor.] (bas bubanj, perkusije) -

Snimak nastupa ovog jedinstvenog kvarteta sa festivala "Eidsvoll" u Norveskoj 2006. god., objavljen je dve godine kasnije za prestiznu etiketu ECM. Radi se o improvizovanoj, potpuno akusticnoj i veoma minimalisticnoj svirci, bezobzira na paletu najrazlicitijih instrumenata koji su korisceni u stvaranju ove jedinstvene i krajnje izazovne muzike. Iako je manir 'manje je vise' zastupljen na mnogim ECM izdanjima, ovde je muzika potpuno drugacija od svega sto je dostupno za slusanje, a da potice sa ove etikete. Kompletan album je u nagovestajima, na prvi pogled bez jasnih konvencionalnih muzickih elemenata. Oni postoje, doduse, u nekom medjuprostoru najrazlicitijih zvucnih tekstura, skriveni manje ili vise. Neki od klasicnih instrumenata koji su zastupljeni zvuce veoma neuobicajno, gotovo modifikovano. Mnogi segmenti su cesto na nivou minimalne cujnosti sto zahteva maksimalnu paznju, dok se sa svakim ponovnim slusanjem ne iskristalise makar veci deo zvucne slike. Budite sigurni da ce uvek ostati nesto skriveno u ovom veoma slojevitom delu. Preporucio bih album svakome ko voli zvucna istrazivanja i avanturisticku muziku van ustaljenih tokova. Ako jos imate kvalitetan uredjaj za reprodukciju zvuka ugodjaj ce biti potpun.

Najava : GREG HAINES - Until The Point Of Hushed Support (Sonic Pieces, 2010)

Engleski muzicar i producent Greg Haines ciji se radovi krecu na relaciji savremena klasicna muzika -- elektroakustika, izdace novi album 26. marta, pune cetiri godine od izlaska zapazenog debija "Slumber Tides" na etiketi "Miasmah", za koju su izdavali: Simon Scott, Kreng, Elegi, Jacazsek, Jasper TX.... Ovoga puta album ce se pojaviti na mladoj etiketi "Sonic Pieces" pod brojem 006. Muzicku pomoc na ovom CD-u pruzaju mu brojni muzicari, medju kojima istaknuto mesto zauzima Nils Frahm na klaviru, perkusijama i delimicno u producentskom radu. Zastupljeni su gudacki instrumenti, saksofon od duvaca, crkvene orgulje, kontrabas, gitara... Bice zanimljivo videti kako se Greg Haines ovoga puta snasao kao lider viseclane postave i da li je uspeo da poveze sve segmente u jednu celinu i pruzi kvalitetno izdanje vredno paznje.
Materijal je sniman u crkvi "Grunewold" i delom u muzickom studiju u Berlinu, dok je zadnja numera sa zivog nastupa u Oslu.

Najava : Cetiri nova izdanja i jedna zvucna instalacija izdavacke kuce "Leerraum [ ]"

Zimoun

Zimoun feat. Helena Gough

Nicolas Bernier

Idrioema

Honor Harger & Tez

Posle nesto vise od godinu dana pauze, "leerraum [ ]", izdavacka kuca koja neguje ultraminimalisticki zvuk, izdace u istom danu (21. februara) cak cetiri nova izdanja i predstaviti jednu zvucnu instalaciju u veoma ogranicenom tirazu. Ova etiketa je vec pomenuta na blogu, kroz jednu preporuku i par video klipova.
Radi se o konceptualnoj muzickoj kuci koja, sto se tice zvuka njenih izvodjaca, kao i vizuelnog sadrzaja, neguje strogo svedeni i ogoljeni pristup od koga se ne odstupa. Muzika, ako tako moze da se nazove, najbliza je pojmu "apsolutne muzike" i cistih zvucnih senzacija i cini mi se da je najbolje dozivljavati je na takav nacin. Veoma su zapazene i zvucne instalacije kao jos jedno sredstvo izrazavanja ljudi okupljenih na ovoj etiketi.

Iako se radi o ogranicenom tirazu, nadam se da ce ubrzo biti moguce pronaci ovih nekoliko radova.
Vise informacija na oficijalnom sajtu:

*LEERRAUM [ ]

Preporuka bez teksta : DANIELSSON/DELL/LANDGREN - Salzau Music On The Water (ACT, 2006)

*****
- Lars Danielsson (bas), Nils Landgren (trombon) i Christopher Dell (vibrafon) -

Najava : FABIO ORSI - Winterreise (SlowFlow, 2010)

Italijanski elektronski muzicar Fabio Orsi izdace svoj novi album 22. marta, ovoga puta, za japansku etiketu "Slowflow". Ovaj zvucni skulptor je zapazen po svojim vanprosecnim solo radovima, ali i po plodnoj saradnji sa vrsnim muzicarima iz sveta avangardne muzike, koja je uvek rezultirala uzbudljivim albumima (meni je posebno zanimljiv "Fabio Orsi & Valerio Cosi: We Could For Hours" iz 2008. god.).
Zvuk njegovih ranijih izdanja krece se granicnim teritorijama koje obelezavaju beskrajni dronovi, mracna ambijentala, avangardna elektronika, elektroakustika i druge forme eksperimentalne muzike . U najmanju ruku, na novom albumu ocekujem perfektnu produkciju i zanimljive ideje koje mu ni ranije nisu manjkale.

Preporuka bez teksta : MURAL - Nectars Of Emergence (Sofa, 2010)

*****

less is more

- Jim Denley (alt saksofon i flauta), Kim Myhr (akusticna gitara) i Ingar Zach (perkusije) -

*FREEJAZZ-STEF (recenzija albuma)

Preporuka : POOLPLAYERS - Way Bellow the Surface (Songlines, 2008)

*****
- Arve Henriksen (truba, vokal, elektronika), Benoit Delbecq (klavir), Lars Juul (bubnjevi, elektronika) i Steve Argüelles (bubnjevi, elektronika i elektronski efekti) -

Norveski trubac Arve Henriksen uveliko je poznat ljubiteljima savremenog dzeza po svojoj plodnoj karijeri koja obuhvata pored solo radova i ucestvovanje u mnogobrojnim projektima (najpoznatiji je "Supersilent"), gde jasno pokazuje otvorenost za savremene muzicke tendencije, eksperimentisanje sa stilovima i sl. Njegova "sanjiva" truba uvek stvara specificnu etericnu atmosferu i kao takva prepoznatljiva je i primamljiva ljubiteljima ECM-ovog poimanja dzeza, ali i postovaocima ambijentalnog zvuka koji se vrlo lako mogu pronaci u njegovom izrazu.
Pred nama je izdanje za koje u prvi mah nisam ni znao da je nastalo kao plod saradnje Arve Henriksena i njegovih internacionalnih kolega (francuski pijanista, britanski i danski bubnjar), takodje istaknutih u raznolikim postavama.
Ni ovde se ne bezi od kombinovanja sporih minimalicticnih kompozicija sa suptilnim improvizacijama i periodima tisine koji na ovom albumu imaju legitimno i sasvim opravdano mesto. Osnovni problem je sto obicno takvu muziku slusaoci dozivljavaju kao smrtno dosadnu. Postoje odredjene predrasude tako da mnogi ne pokusavaju ni da se upuste u preslusavanje. Na srecu, pazljivim slusanjem, veoma lako se losa predubedjenja mogu razbiti, jer muzicari na vrlo sofisticiran nacin uspevaju da sjedine sopstvena muzicka iskustva i senzibilitete. Ni u jednom trenutku ne postoji "prazan hod", sto predstavlja staru boljku u slicnim radovima. Tome doprinose njihova savrsena medjusobna interakcija i razumevanje. Posebno bih izdvojio odlicnu simbiozu dva bubnjara u poigravanju apstraktnim ritmovima, sto ovaj CD izvaja od Henriksenovih solo radova. Znaci, uvek je prisutna ideja i uvek je prisutna "akcija", i nije sve jednolicno i staticno. Neizostavna je upotreba elektronike i razlicitih efekata pored standardnog arsenala instrumenata, ali nikako isforsirano i besciljno, tek da se ne bi odstupilo od manira mnogobrojnih skandinavskih muzicara. Sve je smisleno ukomponovano sa izvesnom dozom improvizacijske slobode. Daju se primetiti skandinavski folk elementi koji su vec postali Henriksenov zastitni znak, pri cemu se ne preteruje ni u tom segmentu, inace bi se druzenje sa ovim albumom zavrsilo posle prvog slusanja. Henriksen i ovde ponekad, prilikom sviranja trube, zvuke koje proizvodi kombinuje sa sopstvenim vokalom cija se uloga svodi na jos jedan instrument. Sveobuhvatno gledano, muzicari zajednickim snagama sluzeci se svim raspolozivim sredstvima, oslobodjeni stega tradicionalnog dzeza, stvaraju neverovatne i veoma slikovite apstraktne zvucne pejzaze.
Da zakljucim: prisutan je prepoznatljiv nordijski stil, ali je primetan uticaj ostalih muzicara koji daju i malo drugaciji smek celom albumu. Sve u svemu, CD zasluzuje da se sa uzivanjem slusa i postepeno otkriva. Ono sto je mene najvise privuklo jeste ta karakteristicna crta "odlozenog" uocavanja i prepoznavanja "sitnih zvucnih dragulja" koji ovaj album sa svakim novim slusanjem cine drugacijim i lepsim.

Preporuka bez teksta : NED ROTHENBERG - Ghost Stories (TZADIK, 2000)

*****
Ned Rothenberg >>>

*NED ROTHENBERG (Video klipovi nisu direktno vezani za ovaj album, vec za Rothenbergove solo nastupe ili izvodjenja u kombinaciji sa drugim muzicarima. Posebno bih preporucio dvadesetjednominutni klip u HD verziji: Interstellar Duo #3 - Ned Rothenberg / Samir Chatterjee)

Najava : SIMON SCOTT - Nivalis EP (Secret Furry Hole, 2010)

Nekadasnji bubnjar benda "Slowdive", Simon Scott, posle svog veoma zapazenog debi albuma "Navigare" koji je izasao za uspesnu i respektabilnu etiketu "Miasmah", izdace novo kratkosvirajuce izdanje "Nivalis", ciji se izlazak zvanicno ocekuje 12. februara. Njegov debi album izdvojio se (bar sto se mene tice) u gomili muzike i nasao na listi meni omiljenih (ne dzez) izdanja za proslu godinu, a takodje je i preporucen u jednom od ranijih postova. Zbog toga sam nasao za shodno da najavim njegov sledeci rad, iako je u pitanju sesnaestominutni CD. Nekada je i toliko dovoljno za pravi muzicki ugodjaj.

Preporuka sa zadrskom : YELLOW SWANS - Going Places (Type, 2010)

-dark ambient-drone-noise-

Americki (Portland) experimentalni elektronik nojz duo "Yellow Swans" sa svojim ovogodisnjim albumom "Going Places", koji ce biti izdat za jednu od mojih omiljenih (ne dzez) etiketa "Type records" (zvanican izlazak najavljen je za 19. februar 2010. god.), prvi je koji se pojavljuje na blogu kao preporuka, ali sa zadrskom. Obicno ta zadrska znaci da se radi o malo tezem i specificnijem muzickom eksperimentu.
Ameri i na ovom albumu gaze stazom koju su sami utrli, cesto na granici slusljivosti, ali nikada ne prelazeci na stranu koju obelezava besmisao i eksperiment radi sebe samog. Radi se o veoma mracnoj, psihodelicnoj ambijent-nojz muzici, cesto napadnoj i uznemirujucoj. Retki mirni delovi bivaju prekinuti uplivima apokalipticnih zvukova, skoro na granici indastrijala. Ponekad se moze razaznati melodija okruzena pretecim distorzijama i mracnim pasazima. Ovo je muzika koja ce vas uzdrmati do srzi, ali ko jednom predje granicu i sa strpljenjem preslusa ceo album, vrlo lako moze zavoleti ovakav beskompromisan koncept. Da se ne shvati pogresno, trenutno na sceni postoji gomila bendova jos ekstremnijih u svom pristupu, ali nije poenta u besciljnom lutanju i utrkivanju, ko moze bucnije i ko moze brze. U ovom slucaju momci i pored bucnih momenata, majstorski uspevaju da prikriju dosta "sitnih" muzickih elemenata koji se daju iskristalisati posle izvesnog vremena, zahvaljujuci koncentrisanom slusanju "otvorenih" usiju. Definitivno imamo ispred sebe vrlo mocan i inteligentno uradjen album, uvek na ivici da odbije ili privuce slusaoce kao kakvim magnetom, bez da ih ucini ravnodusnim. Savrseno za sve koji mogu da podnesu mracnu ambijentalnu muziku i smislenu buku.

#[licni favorit na albumu je cetvrta (od ukupno sest) numera: "Limited Space"]